Jelena Njegomir Grahovac voditeljica je radionica Tragom duše, koje obrađuju pitanja vezana uz misli, uvjerenja i emocije. Također, želja joj je nesebično dijeliti svoja znanja i iskustva vezana uz sve popularniju tehniku takozvanog "tapkanja" ili EFT-a.
1.
Za početak, što je to EFT?
EFT
Ili tapkanje je tehnika emocionalne
slobode koja uklanja emotivne blokade koje postoje u našem energetskom sistemu.
Mi smo satkani od energije i kada doživljavamo emocije niske vibracije, tj . kada
percipiramo neki događaj kao negativan ili traumatičan te doživimo emotivnu bol,
tada dolazi do blokade energije. EFT tehnikom dolazimo do ravnomernog
proticanja energije u našem telu, do uklanjanja blokada, a tako i do visoke
vibracije.
2.
Kako podsvijest utječe na nas?
Kažu da, ako želimo da upoznamo svoju podsvest, treba da se okrenemo i
pogledamo svoju okolinu. Iako postoji podatak da 90% delujemo iz podsvesti a
10% iz svesti, ipak verujem da podsvest
na nas utiče onoliko koliko joj to dopustimo. Naime, što smo više „budni“ i svesni,
to su manje šanse da će podsvest da nam kreira realnost.
Zbog toga je za mene meditacija jako važna. Ona dovodi do „budnosti“.
Što se podsvesti tiče, dobro je znati i da se u njoj kriju i naše
kvalitete, a ne samo programi koji nam ne služe; tako da ih nije loše osvestiti
i upoznati. Inače, verujem da su svi ljudi i događaji u našem životu ustvari ogledalo
naše podsvesti. Tačnije, naša reakcija na njih, govori o nama samima. Na taj način i ja
sebe upoznajem. Ako na nešto odreagujem emocijom, tada znam da mi moja podsvest
nesto poručuje. Umesto otpora, ja se prepustim „dijalogu“.
3.
Mnogo se govori o „radu na sebi“, koje su
najčešće zamke na tom putu?
Ego. Iako se slažem da je ego najveći izazov, po
meni je i nepravedno „ozloglašen“ jer nam ego itekako služi. Svakako, bez njega
ne bismo postojali, na ovaj način i u ovoj fizičkoj realnosti. Međutim, potrebno
je da ga upoznamo i da smo mi ti koji njega kontrolišemo, a ne obratno.
Potrebno se postaviti u ulogu posmatrača. Ego je jako kompleksan i sastoji se
od svih programa koje smo ceo život gradili, da bi smo se zaštitili. Sada, kada
smo na putu razvoja, možemo da sagledamo svoj um sa distance i da odlučimo koje
programe i koja uverenja bismo želeli zadržali, a koje ne. Tako uz pomoć našeg fantastičnog
uma dolazimo do srećnog i ispunjenog života.
4.
Što učiniti s utezima prošlosti? Što
smatraš glavnim uzrokom patnje i nezadovoljstva među ljudima?
Ovo je široka tema, ali moje mišljenje jeste da koren toga poteče još iz
ranog detinjstva. Kada je počela naša socijalizacija i kada nam je glavni cilj
bio taj da budemo prihvaćeni, imali smo veliki strah od odbacivanja. Tada smo mnogo
puta potisnuli istinske emocije, one za koje smo verovali da možda nisu
prihvatljive.
Vraćanje fokusa na sebe i sagledavanje i prihvatanje svojih emocija takvih
kakve jesu, dat će nam odgovor što to nismo dobili u detinjstvu. Ova spoznaja
nam ne služi kako bismo ponovno prebacili krivicu na nekoga, već kako bismo
sada mogli sami sebi to da pružimo.
Kada zavolite sebe (a to dolazi uz dopuštanje da sebe upoznamo i prihvatimo),
tada zavolite svoju prošlost jer vas je upravo ona do ovde i dovela. To je teško
za razumevanje ljudima koji ne žive srećan život i koji i dalje zameraju.
Krivica, strah, nemoć, tuga i zameranje su po mom mišljenju osećanja koja
prvo treba prihvatiti, a zatim otpustiti. Oproštaj sebi i drugima dovodi do
emotivnog isceljenja.
5.
Kada i kako znamo da smo uspjeli?
Za mene je uspeh radost i mir, ali svako pojedinačno treba da ima svoju
definiciju. Kada postavimo sebi ciljeve, ono što ne treba zaboraviti jeste
uživati u tom putovanju.
6.
Kako izabrati biti sretan, uz posao koji
nas ne usrećuje, u odnosima koji nas ne ispunjavaju…?
Sreća nije stvar okolnosti, već stvar izbora. Samo drugačiji pogled na stvari, razlikuje srećnog
od nesrećnog čoveka. U svakoj situaciji imamo izbor na šta ćemo se fokusirati.
Isto tako, data nam je slobodna volja, a samim tim i mogućnost promene posla,
partnera i slično. Kada dođemo do neke tačke ličnog razvoja, kasno je za
izgovore. Mnogo smo moćniji nego što možemo da razumemo, a često i više nego
sto želimo da priznamo.
7.
Što znači biti na niskoj vibraciji i zašto
je važno preuzimanje odgovornosti koje se spominje u gotovo svim tehnikama?
Kada smo na niskoj vibraciji, to znači da većinu svog vremena provodimo u
strahu, tuzi, brizi, osećaju nemoći ili zamerajući drugima. Tada u svoju
realnost privlačimo još takvih iskustava. Niska vibracija je samo znak da smo
se odvojili od Istine. Ali treba ceniti nisku vibraciju, odnosno, treba
razumeti koliko iz svih tih iskustava možemo da naučimo. Nisam pobornik toga da
se po svaku cenu beži od niske vibracije, već mislim da je treba prihvatiti i
iskoristiti za sebe na najbolji mogući način. Uostalom, od emocija ne može da
se pobegne, možemo samo da ih potisnemo, ali one će kad-tad ponovo isplivati.
Ono čemu se opiremo raste.
Kada preuzmemo odgovornost za svoje izbore i kada shvatimo da je život u
našim rukama, a ne u tuđim, tada život postaje lak. Jako je mučno i naporno
prebacivati krivicu na sebe ili na druge. Niko na taj način nije pronašao sreću.
Ja sam odgovornost preuzela tako što sam odlučila da to testiram i rekla sam
sebi: "Ako sam do sada ovako sve napravila nesvesno, hajde da sada uradim sve,
da kreiram svoj život kako uistinu želim- svesno." I tada sam videla rezultate,
u sebi i oko sebe.
8.
Ljubav prema sebi je također nešto što se
većina učitelja trudi osvijestiti kod drugih. Kako znati gdje je granica
sebičnosti i samosvijesti, ljubavi i kompromitiranja?
A možda još bolje pitanje jeste: „Zbog čega se ovo pitamo?“ Obično zbog straha
od mišljenja drugih ljudi. Zbog toga i stavljamo sebe na poslednje mesto, da
bismo bili prihvaćeni. Sve zavisi kako definišete sebičnost. Možda je bolji
termin egocentričnost. Glavna karakteristika egocentričnosti je nedostatak
empatije, a to je opet suprotnost ljubavi. Sve počinje sa pitanjem. „Ko mi je
rekao da sam sebičan?“ Onaj ko od nas očekuje određene žrtve, ne voli sebe, jer on
očekuje da mu neko drugi zadovolji potrebe. Ako neko od nas zahteva da radimo
nešto šta ne zelimo, zar upravo to nije sebično? Ako neko pokušava da nam
nabaci krivicu, gde je tu ljubav? Ljubav je sloboda, a ne uslovljavanje.
Kada dođemo na vibraciju ljubavi, tada se ne pitamo gde je granica. Ljubav
je stanje bića. Kada smo na vibraciji ljubavi, tada isijavamo ljubav i za
druge, bez napora.
9.
Koje su najveće promjene koje si postigla
na sebi i koliko su afirmacije i meditacija utjecale na tvoj život?
Mnogo toga se promenilo unutar mene. Kontrola misli, svesni odabir fokusa,
razumevanje vibracije namere i odgovornost, kod mene su doveli do unutrašnjeg
mira koji sada osećam. Isto tako, oproštaj sebi i drugima i ljubav prema sebi
lišili su me mnogih tereta koje sam jako dugo osećala. Kada se promenite
iznutra, tada se i spoljašnja realnost menja.
Afirmacije su mi došle spontano uz svesnost. Ako znam da emocijom kreiram
svoju realnost, onda biram i misli koje mi podižu vibraciju, odnosno koje me
dovode do emocije ljubavi, radosti i mira.
Meditacija je neizostavan deo mog života. Trudim se da sto više u toku svog
dana budem svesna sadašnjeg trenutka.
10.
Što smatraš najvažnijim u procesu rada na
sebi?
Rad na sebi je kompleksan proces i po meni treba da traje ceo život. Naša ličnost se ceo život razvija. Svi aspekti su važni podjednako i većina promena bi trebala da se dešava simultano. Oproštaj sebi i drugima, otpuštanje krivice i zameranja, ljubav
prema sebi i drugima, upoznavanje sopstvenih programa, otkrivanje sopstvenih želja-
to je sve put i ne treba se vezati za cilj, jer je suština u putovanju. Treba
staviti fokus na sebe i svoje emocije, polako sebe upoznavati i naprosto uživati
u tom procesu.
11.
Kako si spoznala svoju misiju?
Oduvek sam uživala u interakciji sa ljudima. Deljenje iskustava, razmena
emocija i međusobno poverenje, davalo je poentu svakom mom odnosu. Verujem da
su odnosi u našem životu najvažniji za našu ekspanziju na svim, meni poznatim,
nivoima. Od kada sam počela da delim sa ljudima ono što sam spoznala kroz
desetogodišnji rad na sebi, imam utisak da mi se sva vrata otvaraju i univerzum
mi slaže sve kockice, bez napora. Sve dok budem osećala ovu vrstu lakoće i sve
dok budem svedočila rezultatima, to ce biti moj put.
12.
Koji su tvoji daljnji planovi?
Održala sam dve radionice u Beogradu i jednu u Novom Sadu.
Za sada mi je plan da završim još nekoliko coaching sesija sa ljudima sa kojima sam već započela i onda ću
uzeti pauzu. Inače, ne pravim dugoročne planove, ali obzirom na to da moja
bebica dolazi na svet krajem maja, samo za nju biti će rezervisano neko vreme.
13.
Neka poruka za naše čitaoce.
Prihvatite i poštujte svoje emocije baš takve kakve jesu, one su tu da nas
vode kroz život i da nam pokažu put. Iz svake emocije možemo nešto novo da
naucimo o sebi. Budite iskreni prema sebi, to je jedini način da saznate ko ste,
a ko niste.
Neuspeh ne postoji, kao ni greška. Sve su to stepenice ka uspehu. Jedino
što možemo nazvati greškom je da zaboravimo koliko vredimo.
Ne zaboravite da sanjate, i ne zaboravite da sve što poželite, već je
krenulo ka vama. Na vama je samo da dopustite da to do vas i dođe.